• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж 1. 600/12
19. септембра 2012. године
Н о в и   С а д

У   И М Е   Н А Р О Д А

    Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Снежана Кецман, председник већа, Драгана Штрбац и Љиљана Влајковић Смук, чланови већа, у правној ствари тужиоца М. В. из С., Ул. .... ....., кога заступа Л. Ч., адвокат у С., против туженог  АТБ С. ДОО из С., Ул. ......, кога заступа М. Д., адвокат у С., ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о жалби тужиоца против пресуде Основног суда у Суботици посл. бр. П1-353/2011 од 10.01.2012. године, на седници од 19.09.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

    ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Суботици посл. бр. П1-353/2011 од 10.01.2012. године.

    ОДБИЈА се захтев туженог за накнаду трошкова одговора на жалбу.   

О б р а з л о ж е њ е

    Подбијаном пресудом одбијен је тужбени захтев за поништај решења о престанку радног односа тужиоца заснованог на одређено време бр. 790/320/ФК од 27.04.2011. године, да се утврди да је чл. 3 уговора о раду бр. 7829 ништав и да је уговор о раду бр. 7829 уговор о раду на неодређено време, те да се обавеже тужени да тужиоца врати на рад и да му накнади штету у висини изгубљене зараде и других примања и за тужиоца уплати доприносе за обавезно социјално осигурање у износу који ће се утврдити у току поступка са законском затезном каматом од 30.04.2011. године до исплате, све у року од 8 дана под претњом извршења.

    Обавезан је тужилац да туженом надокнади трошкове поступка у износу од  33.750,00 динара, у року од 8 дана под претњом извршења.

    Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка преко досуђеног па до траженог износа од 46.900,00 динара.

    Против наведене пресуде тужилац је изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са предлогом да се укине првостепена пресуда и предмет врати на поновно суђење или да се преиначи и тужбени захтев усвоји у целости.

    Тужени је дао одговор на жалбу.

    Испитујући првостепену пресуду у складу са чланом 372. ЗПП-а овај суд је нашао да жалба није основана.

    Према утврђењу првостепеног суда, тужилац је био у радном односу код туженог на неодређено време од 1972. године и радио је у алатници у погону туженог. Обављао је послове кружни брусач односно координатно брушење.

    Анексом уговора о раду од 01.10.2005. године тужиоцу су поверени послови брушење појединачних делова из редовне производње, са специјалним захтевима, бушење најсложенијих алата са разрадом технологије и други послови по налогу непосредног руководиоца и ови послови су утврђени у Правилнику о систематизацији радних места металобрусач специјалиста.

    Тужилац је радио до 2006. године када му је радни однос престао као технолошком вишку и сви запослени који су радили у алатници па и тужилац проглашени су технолошким вишком и понуђено им је да пређу код другог послодавца. Наиме, део предузећа туженог, алатницу, купила је чешка фирма STW S.t. w. doo и 27.12.2006. године између тужиоца и те фирме закључен је уговор о раду и тужилац је засновао радни однос на неодређено време на пословнима металобрусач специјалиста на координатној брусилици.

    Дана 06.09.2010. године тужиоцу је престао радни однос у чешком предузећу због отварања поступка ликвидације. Како је чешко друштво престало да постоји а требало је наставити производњу алата, завршити планиране послове,и тог момента је дошло до повећања обима посла код туженог и потребе за одређеним бројем радника. Пословодство туженог и власник донели су одлуку да се одређени програми гасе и то (мали мотори, пумпе и редуктори) а да се задрже само одређени програми. У чешком предузећу било је укупно 42 запослених од којих је тужени са двадесеторо закључио уговор о раду на неодређено време, а са 17 уговор о раду на одређено време. Приликом одлучивања са којим ће радницима засновати радни однос на одређено а са којима на неодређено тужени се руководио радним искуством, знањем и врстом посла.

    Између тужиоца и туженог је дана 07.09.2010. године закључен уговор о раду према којем је тужилац обављао послове металобрусача специјалисте на координатној брусилици. Тужилац је радни однос засновао на одређено време од 07.09.2010. до 06.12.2010. године са пуним радним временом од 40 часова недељно, односно 8 часова дневно и на дан закључења уговора нето зарада тужиоца по часу је износила 129,78 динара. Радни однос по наведеном уговору продужаван је Анексима од 1 до 5 и трајао је све до 30.04.2011. године.

    Тужени је дана 27.04.2011. године донео решење о престанку радног односа заснованог на одређено време и тужиоцу је радни однос престао дана 30.04.2011. године због истека рока на који је заснован. У образложењу је наведено да је између странака закључен уговор о раду 07.09.2010. године којим је тужилац засновао радни однос на одређено време и да му радни однос престаје истеком времена на који је заснован.

    Првостепени суд  је на основу овако утврђеног чињеничног стања заузео став да тужбени захтев није основан

    Одредбом чл. 31 ст. 1 Закона о раду је прописано да уговор о раду може да се закључи на неодређено или одређено време.

    Чланом 37 ст. 1 Закона о раду прописано је да се радни однос заснива на време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одређеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и сл. за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима не може трајати дуже од 12 месеци. 

    Дакле, радни однос на одређено време је могућ само када је допуштен у смислу наведене одредбе закона.

    У конкретном случају, тужилац је према утврђењу првостепеног суда радни однос засновао на одређено време према Уговору о раду од 07.09.2010. године у којем је орочено трајање тако заснованог радног односа до 06.12.2010. године, а који је продужаван Анексима тог уговора (сваки са ороченим трајањем чији поништај тужилац није тражио). Последњим Анексом уговора о раду тужиоцу је продужен радни однос до 30.04.2011. године, са којим датумом му је и престао радни однос по решењу туженог од 27.04.2011. године због истека рока на који је заснован.

    Како је током поступка утврђено да је тужени са тужиоцем засновао радни однос на одређено време  услед потребе да се заврши раније планирани посао (након што је чешко друштво престало да постоји) због чега је овако повећан обим рада наметнуо потребу за новим радницима (једног броја на неодређено и једног броја на одређено време међу којима је и тужилац) у циљу завршетка отпочетих послова и након истека рока на који је заснован,  радни однос  је престао свим запосленима који су као и тужилац примљени на одређено време. Тужилац након истека рока на који је примљен није наставио да ради.

    Према томе, овако заснован радни однос тужиоца, заснован је складу са напред наведеним одредбама Закона о раду, те супротно наводима жалбе, чл. 3 Уговора о раду чији поништај тужилац тражи, није противан принудним прописима, због чега овај суд не прихвата жалбено указивање да нису били испуњени услови за закључивање уговора о раду на одређено време предвиђени чл. 37 ст. 1 Закона о раду 

    Из наведених разлога правилно је првостeпени суд закључио да је тужиоцу радни однос престао на законит начин истеком рока на који је заснован у складу са чл. 175 тач. 1 Закона о раду.

    Одредбом чл. 37 ст 4 Закона о раду је прописано да радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време, ако запослени настави да ради најмање пет радних дана по истеку рока за који је заснован радни однос. То је једина ситуација за коју Закон предвиђа могућност прерастања радног односа заснованог на одређено време у радни однос на неодређено време. С обзиром да тужилац није наставио да ради код туженог најмање пет радних дана након доношења решења којим му је престао радни однос то је неосновани и део тужбеног захтева којим је тражено да се утврди да је уговор о раду бр.7829, уговор о раду на неодређено време.

    Из изнетих разлога, правилно је одбијен и преостали део тужбеног захтева и на основу  члана 375. ЗПП-а, одлучено  као у изреци.

    Овај суд је одбио захтев за накнаду трошкова одговора на жалбу јер нису испуњени услови из члана 150. ЗПП-а за накнаду ових трошкова.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Кецман, с.р.

Напомена
Рев2 473/2013 од 25.09.2013.године одбијена као неоснована ревизија ијављена против одлуке Апелационог суда у Новом Саду Гж1 600/2012.