• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Посл.бр. Гж 2341/10
Дана; 19.05.2010.године
НОВИ САД

У  И М Е  Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу судија Шалић Душице, председника већа, Будинчевић Јулијане и Перичин Душка, чланова већа, у правној ствари тужиље Џ. М. из К., ул. ......, коју заступа Г. Д., адвокат у Н. С., против туженог Р. Ф. за П. и и. о. з.- П. ф.за ПИОЗ-Ф. Н. С., ....., кога заступа дипл.правник код туженог П. С., ради исплате, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Општинског суда у Новом Саду посл.бр. П 5120/08 од 17.03.2009.године, у седници већа одржаној дана 19.05.2010.године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалба туженог се ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА,  пресуда Општинског суда у Новом Саду посл.бр. П 5120/08 од 17.03.2009.године се ПРИНАЧАВА тако што се обавеза туженог на исплату снижава са износа од 1.136.474,49 динара са законском затезном  каматом почев од 01.05.2005. године до исплате, на износ од 2.440,26 динара, са законском затезном каматом почев од 14.10.2005.године до исплате, што је тужени у обавези да исплати тужиљи у року од 15 дана под претњом извршења. Тужиља се са захтевом за исплату износа од 1.134.034,23 динара са законском затезном каматом на наведени износ и са захтевом за исплату законске затезне камате на износ од 2.440,26 динара за период од 1.05.2005.године, до 14.10.2005.године ОДБИЈА.

    ПРЕИНАЧУЈЕ се одлука о трошковима поступка, па се обавеза туженог на  исплату трошкова поступка снижава са износа од 365.729,48 динара, на износ од  64.700,00 динара.

    У преосталом делу, жалба туженог се ОДБИЈА, а првостепена пресуда у непреиначеном усвајајућем делу ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом обавезан је тужени да тужиљи на име дуга на основу неисплаћене разлике инвалидске пензије и камате на неисплаћену разлику извалидске пензије у периоду од 08.07.1991.године па до 01.05.2005.године исплати укупно износ од 1.136.474,49 динара са законском затезном каматом почев од 01.05.2005.године па до коначне исплате, а све у року од 15 дана по претњом извршења. Обавезан је тужени да надокнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 365.729,48 динара у року од 15 дана под претњом извршења.

    Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

    Жалба је делимично основана.

    Испитујући побијану пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка у складу са одредбом чл.372 ст.2 ЗПП-а и на правилну примену материјалног права, овај суд је нашао да је побијана пресуда донета без битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач.1, 2, 5, 7, и 9 Закона о парничном поступку, на које овај суд пази по службеној дужности, и без битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 ст.2 тач.12 ЗПП-а, на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, али уз делимично погрешну примену материјалног права у преиначеном делу одлуке.

    У првостепном поступку је утврђено да је закључком посл.бр. I- 83372 од 23.12.1991.године тужиљи одређена аконтација на име инвалидске пензије почев од 08.08.1991.године, те да ће се обрачун исплаћених аконтација извршити након доношења коначног решења о висини пензије. Наведени закључак је измењен привременим решењем туженог од 25.05.2005.године којим је утврђено право тужиље на нови износ инвалидске пензије, почев од 08.07.1991.године и  одређено је да се исплата по том решењу има вршити од 08.07.1991.године, уз обрачун исплаћених износа пензије по закључку од 23.12.1991.године. По наведеном привременом решењу тужени је сачинио обрачун дуговања према тужиљи на име неисплаћених разлика пензије у периоду од 01.01.1994.године па до 15.03.2005.године у износу од 303.200,50 динара, те је тако обрачуната разлика исплаћена са припадајућом пензијом за други део марта 2005 године. Тужиља је на навдени обрачун уложила жалбу и од туженог је добила допис да је тужени правилно донео сва решења и извршио обрачун. На бази добијених података о износу по закључку од 23.12.1991.године и по привременом решењу од 25.05.2005.године вештак је сачинио обрачун  у коме је исказана разлика мање примљене пензије него што је тужиљи припадала за период од 08.07.1991.године до 1.05.2005.године, која износи 2.440,26 динара. Утврђено је да  укупна камата обрачуната на целокупно неисплаћену разлику  износи 1.136.474,49 динара. Првостепени суд надаље утврђује да је тужени  у периоду од 21.11.1991.године до половине 1992.године запримио М-4 образац за тужиљу за период од 1978-1989.године за исплату од стране Фондова за ПИО Р. Хрватске и Р Б и Х . Сви предметни М-4 образци су потписани и оверени печатом послодавца који су их издали и садрже утврђени стаж осигурања и лични доходак тужиље. Туженом је по његовом захтеву  Федерални завод за мировинско и инвалидско осигурање Р. Б и Х доставио Уверење о осигурању, личном доходку и стажу осигурања за тужиљу, а исто је тужени запримио 14.01.2005.године. Хрватски завод за мировинско осигурање Р. Хрватске је према замолници туженог од 06.09.2004.године, доставио туженом потврду о мировинском стажу тужиље и личном доходку који је иста остварила у Р. Хрватској, коју је тужени запримио 10.03.2005.године.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је погршено применио материјално право,  када је тужбени захтев тужиље усвојио у целости.

    Наиме, супротно ставу првостепног суда, из правилно утврђеног чињеничног стања произлази да није било непажљивог и несавесног рада туженог, на шта се основано указује у жалби туженог. Обзиром да предметни М 4 обрасци морају бити запримљени по правилима Закона о ПИО, тј. проћи референта матичне евиденције осигуравајуће куће која води евиденцију стажа  ( јер је само извод матичне евиденције меродаван за коначно утврђивање пензијског основа),  само достављање М-4 образца који је  тужени запримио 1991.године без обзира што је попуњен и оверен потписом односно печатом, не значи да су  подаци из образца као такви унети у базу матичне евиденције Мировинских осигуравајућих кућа Хрватске и Би Х, па стога тужени није ни могао поступити по истом и донети решење о пензији (када је достављен 1991 године), како се то основано указује у жалби туженог. Но, независно од напред наведеног, прописи о пензијском и инвалидском осигурању не садрже одредбу о роковима доспелости утврђених месечних износа пензија, из које би произилазило право на затезну камату због њихове евентуалне неблаговремене исплате.  Пензија, као посебна законска облигација, је повремено новчано потраживање, јер доспева у месечним износима, па се у конкретном случају има  применити одредба чл. 279 ст.3 ЗОО-а, којом је прописано да на повремене новчана давања тече законска затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату.

    Имајући у виду да је у конретном случају тужба поднета, након што је тужени исплатио тужиљи разлику пензије од 303.200,50 динара, то на тај исплаћени износ тужиља неосновано потражује углавничену камату, јер за наведену исплату тужени није био у доцњи сходно напред цитираној одредби чл. 279 ст.3 ЗОО, па је у овом делу жалба туженог као основана усвојена, а првостепена пресуда преиначена.

    Како је првостепени суд утврдио да тужиљи није исплаћена разлика пензије у износу од 2.440,26 динара, то је тужени у обавези да наведени износ исплати тужиљи са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, односно од 14.10.2005. године, од када је тужени у доцњи за наведени износ, док је тужиља са захтевом за исплату камате за период пре утужења одбијена, јер у том периоду тужени није био у доцњи сходно напред цитираној законској одредби.

    Овај другостепени суд је одлучујући о жалби, у смислу чл. 161 ст.2 ЗПП-а, одлучио и о трошковима целокупног поступка, досуђујући тужиљи спрам успеха у поступку, трошкове састава тужбе и 6 поднесака по 2.000,00 динара, трошкове састава жалбе 4.000,00 динара, трошкове приступа на 8 рочишта по 3.000,00 динара, трошкове вештачења 18.800,00 динара, таксе на тужбу , пресуду и жалбу по 1.300,00 динара, односно све укупно 64.700,00 динара.

    Имајући у виду напред изнето овај суд је применом чл. 380.ст.1 тач.4 ЗПП-а, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија с.р.
Шалић Душица
З.т.о.