• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude
Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Poslovni broj Gž. 3773/10
Dana 17.02.2011. godine
NOVI SAD

U   I M E   N A R O D A!

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija Petra Jovanovića, predsednika veća, Branke Bajić i Spomenke Dragaš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca DPP „G.“ AD, iz G., koga zastupaju S.A. i S. S., advokati iz N.S., protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE – DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE B., koju zastupa Republički javni pravobranilac – Odeljenje u N.S., radi utvrđenja prava vlasništva, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u N.S. poslovni broj P… od 15.12.2008. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj 17.02.2011. godine doneo je:

P R E S U D U

    Žalba tužioca se ODBIJA i presuda Opštinskog suda u N.S. poslovni broj P… od 15.12.2008. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

    Pobijanom presudom prigovor apsolutne nenadležnosti Opštinskog suda u N.S. je odbijen. Tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi; da je tužilac DPP „G.“ AD, iz G., po osnovu prava građenja i sopstvenog ulaganja pravnog prethodnika tužioca vlasnik, u 1/1 dela, nekretnina izgrađenih na parcelama br. 387, 388, 389 k.o. G., koje u prirodi predstavljaju više izgrađenih objekata pod zajedničkim nazivom „B.“, parcele br. 3986 k.o. G., da se obaveže tužena Republika Srbija da trpeti da se izvrši zemljišno knjižni i katastarski prenos vlasništva na navedenim nekretninama sa imena tuženog na ime tužioca, da se naloži Republičkom geodetskom zavodu Službi za katastar Ž. da po pravosnažnosti presude u listu nepokretnosti br. 17 k.o. G. izvrši upis prava vlasništva tužioca DPP „G.“ AD G. na svim navedenim nekretnina sa imena tuženog na ime tužioca i da se obaveže tuženi da tužiocu nadoknadi prouzrokovane troškove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja je odbijen. Datom presudom obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

    Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je iz svih zakonskih razloga propisanih odredbom člana 360 stav 1 tačke 1-3 ZPP-a.

    Žalba tužioca nije osnovana.

    Ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi tužioca, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbi člana 372 stav 2 istog zakona, ovaj sud je našao da je pobijana presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, uz potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava, te je samim tim prvostepeni sud pravilno odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva, dok je žalba tužioca neosnovana iz razloga koji slede.

    Nekretnine upisane u list nepokretnosti br. 17 k.o. G. su izgrađene na parcelama br. 387, 388 i 389, upisane pod zajedničkim imenom „B.“, kao pomoćne zgrade (zgrada poslovnih usluga, zgrada za proizvodnju stočne hrane, ostale zgrade i objekat vodoprivrede), izgrađene bez odobrenja za gradnju. Tužilac je upisan kao korisnik, a tužena kao titular prava svojine. Parcela br. 3986 k.o. G., uknjižena je kao, pašnjak 1, poljoprivredno zemljište, zemljište pod zgradom – objektom, površine od 99 m2.

    Pravni prethodnik tužioca DP PP „G.“ iz G. se 11.06.1998. godine obratio Direkciji za procenu vrednosti kapitala sa zahtevom da se izvrši kontrola i verifikacija procene vrednosti kapitala i njegove strukture kao i kontrola načina njegovog iskazivanja u obračunskim akcijama. U prilogu je dostavljen izveštaj o proceni vrednosti kapitala koji je uradio ovlašćeni procenjivač, Udruženja sudskih veštaka iz N.S., sa stanjem na dan 31.12.1997. godine, koju je potvrdila Skupština DP PP „G.“ iz G. na sednici održanoj 11.06.1998. godine. Nakon sprovedenog postupka Direkcije za procenu vrednosti kapitala u postupku kontrole procenjene vrednosti kapitala i njegove strukture, kao i kontrole načina njegovog iskazivanja u akcijama odnosno udelima, Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju donelo je na osnovu rešenje kojim se verifikuje procenjena vrednost ukupnog osnovnog kapitala DP PP „G.“ iz G., koja je na dan 31.12.1997. godine iznosila 21.967.000,00 dinara, s tim da je društveni kapital u iznosu od 21.967.000,00 dinara iskazan u 21.967 obračunskih akcija. Ovo rešenje je konačno. Nekretnine koje su predmet ovog postupka obuhvaćene su u izveštaju o proceni vrednosti kapitala i utvrđena je njihova vrednost, koja je verifikovana navedenim rešenjem u okviru procenjene vrednosti ukupnog osnovnog kapitala, u iznosu od navedenih 21.967.000,00 dinara.

    DP „G.“ iz G. je po dobijanju navedenog rešenja ušlo u postupak svojinske transformacije pa je Direkciji za procenu vrednosti kapitala u postupku kontrole procenjene vrednosti kapitala dostavilo dokumentaciju u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i to: izveštaj o upisu akcija u prvom krugu svojinske transformacije sa stanjem na dan 28.02.1999. godine, koji je usvojio Upravni odbor na sednici održanoj 28.12.1999. godine. Direkcija je sprovela postupak kontrole zakonitosti prvog kruga postupka svojinske transformacije kod preduzeća i utvrdila da je on sproveden na zakonit način, pa je donela rešenje br. 371-1/98-18 od 25.02.2000. godine. Ovim rešenjem je Direkcija za procenu vrednosti kapitala u postupku kontrole zakonitosti postupka svojinske transformacije Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju verifikovala procenjenu ukupnu vrednost osnovnog kapitala DP „G.“ iz G. posle završenog prvog kruga svojinske transformacije – stanja akcija po osnovu upisa – koji je na dan 28.02.1999. godine iznosio 32.718.000,00 novih dinara i to sa sledećom strukturom: A) društveni kapital za prodaju akcija u drugom krugu svojinske transformacije iznosio je 19.392.600,00 novih dinara i iskazan u 32.321 akciji i B) akcijski kapital u iznosu od 13.325.400,00 novih dinara. Ujedno je utvrđeno da je postupak svojinske transformacije DP „G.“ posle završenog prvog kruga svojinske transformacije – sticanja akcija po osnovu upisa sproveden u svemu u skladu sa odredba Zakona o svojinskoj transformaciji. Ovo rešenje je konačno.

    DP „G.“ iz G. je po dobijanju navedenog rešenja br. 371-1/98-18 ušlo u postupak drugog kruga svojinske transformacije, pa je Direkciji dostavilo svu potrebnu dokumentaciju u skladu sa odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji. Tako je PP „G.“ AD dostavilo izveštaj o upisu akcija u drugom krugu svojinske transformacije sa stanjem na dan 28.02.1999. godine, koji je usvojila Skupština na sednici održanoj 17.04.2000. godine, dok preostali društveni kapital, koji se prenosi Akcijskom fondu, iznosi 19.329.600,00 dinara, odnosno 32.321 akcija – nominalna vrednost jedne akcije iznosi 600,00 dinara. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je u postupku kontrole zakonitosti postupka svojinske transformacije donelo rešenje br…. dana 11.10.2001. godine kojim je verifikovana procenjena ukupna vrednost osnovnog kapitala Preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju „G.“ AD iz G. posle završenog drugog kruga svojinske transformacije – prodaja akcija sa i bez popusta, koja na dan 28.02.1999. godine iznosi 32.718.000,00 novih dinara i to sa sledećom strukturom: A) društveni kapital u iznosu od 0%, B) akcijski kapital u iznosu od 32.718.000,00 novih dinara – 100% i to: akcijski kapital koji se prenosi Fondu PIO u iznosu od 3.271.800,00 novih dinara i transformisani akcijski kapital u prvom krugu svojinske transformacije u iznosu od 10.053.600,00 novih dinara i V) preostali društveni kapital koji se prenosi Akcijskom fondu i iznosi 19.392.600,00 novih dinara iskazan u 32.321 akcija. Ovim rešenjem utvrđeno je i da je postupak svojinske transformacije preduzeća PP „G.“ AD iz G. posle završenog drugog kruga svojinske transformacije – prodaja akcija sa i bez popusta sproveden u skladu sa odredbama zakona. Ovo rešenje je konačno u upravnom postupku pred Ministarstvom za privredu i privatizaciju.

    Tužilac je podneo predlog Privrednom sudu u N.S. radi upisa organizovanja društvenog preduzeća u akcionarsko društvo, pa je rešenjem broj Fi – …. od 03.01.2001. godine usvojen zahtev i upisano je u sudskom registru Preduzeće za poljoprivrednu proizvodnju „G.“ AD iz G.

    U postupku svojinske transformacije izvršeno je pretvaranje društvenog kapitala u akcionarski kapital, pri čemu je izdato ukupno 54.530 akcija od kojih je Akcijskom fondu RS pripalo 59,27% ili 32.321 akcija, a Republičkom fondu PIO 10% akcija ili 5.453 akcije, s tim što je vrednost jedne akcije iznosila 600,00 dinara. Akcije tužioca su date Beogradskoj berzi na prodaju.

    U žalbi tužilac navodi da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP-a. Po tužiocu kontradiktorno je da prvostepeni sud najpre ističe kako tužilac u toku postupka nije dokazao da je pravni prethodnik tužioca svojim sredstvima izgradio objekte, za koje se traži utvrđenje prava vlasništva u korist tužioca, a da zatim, na sledećoj strani obrazloženja, prvostepeni sud zaključuje kako nije sporno da je tužilac sproveo postupak svojinske transformacije u kome je izvršeno pretvaranje društvenog kapitala u akcionarski kapital. Na neosnovanost datog žalbenog navoda ukazuje činjenica da je tužilac u činjeničnim navodima tužbe (za koje je sud vezan) naveo da su predmetne nepokretnosti izgrađene sredstvima pravnog prethodnika tužioca, OOUR PZ „G.“ u sastavu PPK „Ž.“, a zatim da su predmetne nepokretnosti privatizovane od strane kupca drušvenog kapitala, te da je u postupku privatizacije, od strane Agencije za privatizaciju, priznato da te nepokretnosti predstavljaju svojinu u sastavu tužioca na kojoj je iskazan društveni kapital i isti prodat u postupku privatizacije. Iz navedenog razloga, prvostepeni sud je bio u obavezi da iznese svoje pravno stanovište po oba navoda tužbe (sticanje svojine građenjem i privatizacijom), što je on i učinio, pa ukazane bitne povrede nema.

    Nadalje, u žalbi se navodi da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje i zauzeo pravni stav, s obzirom na to da je u postupku privatizacije tužilac vlasništvo nad kapitalom stekao rešenjem, a ne ugovorom, te da je tužilac ispunio uslov za sticanje vlasništva, jer je upisan kao društvo kapitala u Registru privrednih društava, zbog čega je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

    Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud, pravilno zaključuje, da je krajnji efekat privatizacije prenos nepokretnosti iz društvene u privatnu svojinu, ali da se postupak privatizacije okončava zaključivanjem pismenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, shodno odredbi člana 41 stav 1 Zakona o privatizaciji, kao i ugovora o promeni oblika organizovanja subjekta privatizacije u drušvo kapitala, shodno članu 55 navedenog zakona, pa ukoliko dostavi potrebnu dokumentaciju, kao dokaz da je okončan postupak privatizacije, u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji, moći će da izvrši promenu svojine na nepokretnostima iz društvene u privatnu svojinu po samom zakonu pred RGZ – Službom za katastar nepokretnosti.

    Pozivanje tužioca u toku prvostepenog postupka, kao i u žalbi, da je vlasništvo na predmetnim nepokretnostima stekao rešenjem, a ne ugovorom je neosnovano. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac privatizaciju sproveo u dva kruga: prvi po Zakonu o svojinskoj transformaciji, a drugi po Zakonu o privatizaciji. Članom 44 Zakona o svojinskoj transformaciji rešenje koje donosi Direkcija za procenu vrednosti kapitala u sastavu Ministarstva za ekonomsku i vlasničku tranformaciju u postupku kontrole procene vrednosti, revalorizacije i zakonitosti postupka svojinske transformacije je konačno u upravnom postupku i ono služi za upis u sudski registar promene oblika organizovanja preduzeća, a ne, samo za sebe, za promenu vlasništva na nepokretnostima u javnim knjigama, koje su bile predmet svojinske transformacije.

    Drugi krug privatizacije, kako je utvrđeno, tužilac je sproveo po Zakonu o privatizaciji, prema kome se postupak privatizacije okončava zaključenjem pismenog ugovora o prodaji kapitala, shodno odredbama člana 41 stav 2 Zakona o privatizaciji, kao i zaključenjem ugovora o promeni oblika organizovanja subjekta privatizacije u društvo kapitala, shodno odredbi člana 55 Zakona o privatizaciji.

    S obzirom na izloženo, sud nalazi da se žalbom neosnovano pobija prvostepena odluka i u njoj zauzeto stanovište prvostepenog suda, da će tužilac, ukoliko ima potrebnu dokumentaciju, kao dokaz da je okončan postupak privatizacije (ugovor), shodno odredbama Zakona o privatizaciji, moći izvršiti promenu svojine na nepokretnostima iz društvene u privatnu svojine i to po samom zakonu pred RGZ Službom za katastar nepokretnosti. Ovo iz razloga što je odredbom člana 20 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, dok su načini sticanja svojine po samom zakonu propisani članom 21 navedenog zakona, pa je određeno da se to pravo može steći i u svim slučajevima propisanim posebnim zakonom. Promena društvene u privatnu svojinu propisana je članom 1 Zakona o privatizaciji, a članom 3 stav 1 šta može predstavljati predmet privatizacije, a što dalje ukazuje da privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala vodi promeni društvene i državne svojine u privatnu svojinu, koji postupak se okončava zaključivanjem pismenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Prema odredbi člana 41 stav 2 Zakona o privatizaciji smatra se da je takav ugovor zaključen danom overe u sudu potpisa kupca i ovlašćenog predstavnika Agencije za privatizaciju. Sam upis promene prava vlasništva u javnim knjigama sa sprovodi po zahtevu novoorganizovanog subjekta privatizacija, kao društva kapitala, koji uz zahtev mora da dostavi primerak ugovora o kupovini kapitala odnosno imivine, zajedno sa privatizacionom dokumentacijom i izvodom iz registra privrednih subjekata o izvršenom upisu sibjekta privatizacije kao društva kapitala. Nakon što budu ispunjeni navedeni uslovi, odnosno pružena pobrojana dokumentacija, tako stečeno pravo, primenom člana 58v stav 1 tačka 1 Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima upisuje po samom zakonu u katastru nepokretnosti.

    Ceneći citirane zakonske odredbe sud nalazi da tužilac, u postupku koji je prethodio donošenju pobijane odluke, nije pružio dokaze da je u odnosu na predmetne nepokretnosti okončan postupak privatizacije, odnosno nije prezentovao sudu dokaze na okolnost da je sa Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji kapitala iz člana 55 Zakona o privatizaciji i tako okončao postupak privatizacije saglasno citiranim odredbama zakona, odnosno da je Agencija odbila njegov zahtev za zaključenje ugovora, zbog čega je tužbeni zahtev kakav je postavljen za sada preuranjen. Da je tužilac u toku prvostepenog postupka na navedene okolnosti pružio dokaze, koji za sada nedostaju, opravdao bi postojanje pravnog interesa za podnetu tužbu za utvrđenje (član 188 ZPP-a). Prema tome, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je u konkretnom slučaju postupio po odredbama Zakona o parničnom postupku i raspravio sporno pitanje na način koji je zakonom dozvoljen i opravdan u predmetnoj situaciji primenom pravila o teretu dokazivanja.

    Po izjavljivanju žalbe, dana 30.03.2009. godine, tužilac je u više navrata, podnescima od 10.04.2009., 06.07.2009. i 23.12.2009. godine, dopunjavao žalbu. S obzirom da su označene dopune žalbe u sudu zaprimljene po isteku zakonskog roka od 15 dana, za izjavljivanje žalbe, sud prilikom postupanja po žalbi nije uzeo u obzir žalbene navode tužioca, iznete u dopunama žalbe i iste nije posebno razmatrao, već je povodom izjavljene žalbe prvostepenu odluku ispitivao samo u granicama žalbenih navoda iznetih u žalbi tužioca od 30.03.2009. godine.

    Na osnovu svega izloženog, a primenom odredbi člana 373 tačka 2 i člana 375 ZPP-a, ovaj sud je odlučio kao u izreci presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
PETAR JOVANOVIĆ,s.r.
Zto