• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Poslovni broj Gž. 4267/12
Dana 16.05.2013. godine
NOVI SAD

U IME NARODA

    Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Milice Bogdan Ličen, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Branke Maljković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca R. S. koju zastupa zakonski zastupnik RJP B., Odeljenje u S., protiv tuženog „OTP B. S.“ a.d. iz N. S.,.........., koga zastupa S. S., advokat iz N. S., radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu poslovni broj P.557/11 od 19.04.2012. godine, nakon rasprave održane 16.05.2013. godine, doneo je:

P R E S U D U

    Žalba tuženog SE USVAJA i presuda Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu poslovni broj P.557/11 od 19.04.2012. godine UKIDA.

    Proglašava se nedopustivim izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Iv.22/06 od dana 03.03.2006. godine u odnosu na sledeće nekretnine: parc.br. 4674/1, 4674/2, 4675/1, 4675/2, 4676/1, 4676/2, 4677, 4678 4679/1, 4679/2, 4680, 2845/9, 2845/10, 2845/11, 2845/14, 2845/15, 2845/16, 2845/17, 2845/18, 2845/19, 2845/20, 2845/21, 2845/22, 2845/23, 2845/28, 2845/29, 2845/32, 2845/36, 2845/37, 2845/42, 2845/43, 2845/52, 2845/54, 2845/59, 2845/60, 2845/63, 2845/64, 2846/1, 2846/2, 2846/3, 2846/4, 2846/6, 2846/8, 2846/10, 2846/11, 2846/14, 2846/15, 2846/16, 2846/17, 2846/20, 2846/22, 2846/24, 2846/25, 2846/26, 2846/27, 2846/28, 2846/30, 2937/1, 2937/2, 2938, 2939/1, 2939/2, 2939/3, 2945, 2946, 2948, 2949, 2950/1, 2950/2, 2951/1, 2951/2, 2952, 2954/2, 2955, 2956, 2957, 2958, 2962/1, 2962/2, 2963, 2964, 2965/1, 2966, 2967, 2968, 2971, 2972, 2973/2, 2974, 2975, 2979, 2983, 2984, 2985/1, 2985/2, 2986, 2987, 2988/4, 2989/1, 2989/2, 2990/1, 2990/2, 2992, 2993/2, 2994/1, 2994/2, 3001, 3002, 3003, 3006, 3007, 3008/1, 3008/2, 3009/1, 3012/1, 3012/2, 3014, 3015, 3016, 3018/2, 3018/4, 3024, 3025/2, 3076, 3077, 3078/1, 3078/2, 3079/1, 3079/2, 3080/1, 3080/2, 3080/3, 3080/4, 3081/3, 3081/5, 3081/6, 3081/8, 3082, 3083/1, 3083/2, 3084/1, 3084/2, 3085/1, 3085/2, 3086/1, 3086/2, 3087/1, 3087/2, 3088/1, 3088/2, 3089/1, 3089/2, 3090/1, 3091/1, 3096, 3097, 3098/1, 3098/2, 3099/1, 3099/2, 3100, 3101, 3108/1, 3108/2, 3109/1, 3109/2, 3112, 3113, 3114/1, 3114/2, 3115/1, 3115/2, 3116, 3117, 3120/1, 3120/2, 3120/3, 3120/4, 3121/1, 3121/2, 3122/3, 3122/4, 3122/5, 3122/6, 3123/3, 3123/4, 3123/5, 3123/6, 3124/1, 3124/2, 3125/1, 3125/2, 3126/1, 3127/1, 3128/2, 3129, 3134, 3137/2, 3137/3, 3137/4, 3138/3, 3138/4, 3138/6, 3138/7, 3138/8, 3138/11, 3140/2, 3140/3, 3140/4, 3140/5, 3140/6, 3140/7, 3140/8, 3141, 3143/1, 3143/2, 3144/1, 3144/2, 3145, 3146/1, 3152, 3153, 3154, 3155/4, 3157/1, 3157/2, 3158, 3162, 3163, 3164, 3165, 3166, 3167, 3168, 3169, 3170, 3171, 3172/1, 3172/2, 3173/2, 3174, 3175, 3176, 3177/1, 3177/2, 3178/1, 3178/2, 3178/3, 3179/1, 3179/2, 3180, 3181/1, 3181/2, 3182, 3183/1, 3183/2, 3184/1, 3184/3, 3185, 3186 upisane u zk. ul. br. 215 k.o.S..

    Obavezuje se tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara, u roku od 15 dana, sa zakonskom zateznom kamatom računajući od 19.04.2012. godine do isplate, pod pretnjom izvršenja, a odbija se zahtev tuženog kojim je traženo da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

    Pobijanom presudom usvojen je tužbeni zahtev, pa je proglašeno nedopustivim izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Iv.22/06 od dana 03.03.2006. godine u odnosu na nekretnine pobrojane u izreci presude. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara, u roku od 15 dana, uvećano za zakonsku zateznu kamatu računajući od 19.04.2012. godine do isplate, pod pretnjom izvršenja.

    Protiv navedene presude, žalbu je blagovremeno izjavio tuženi, pobijajući je iz svih zakonom propisanih razloga.

    Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbenih razloga, pazeći pri tom po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba o parničnom postupku iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno članu 372. stav 2. ZPP-a, sud je ustanovio da je u prvostepenom postupku, usled pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, te da ožalbena presuda sadrži nedostatke zbog kojih se ne može ispitati. Naime,  prvostepeni sud je propustio da izričito utvrdi odlučnu činjenicu za odluku o tužbenom zahtevu tužioca, a to je kada je izvršeno razgraničenje društvene od državne svojine na poljoprivrednom zemljištu u PPK „S.“. Sledom toga, ostalo je neutvrđeno i da li je hipoteka koja je konstituisana rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Dn. 711/04, ma i delom, konstituisana na nepokretnostima u svojini PPK „S.“ kao izvršnog dužnika, te da li su rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Iv. 22/06 od 03.03.2006. godine obuhvaćene i nepokretnosti koje su u državnoj svojini. Primenom odredaba člana 369. stav 2. i 3. ZPP-a, sud je zakazao raspravu i sproveo postupak u smislu odredaba člana 370. i 371. ZPP-a, čitanjem izvoda iz Zk. uloška broj . k.o. S., spisa Opštinskog suda u Apatinu br. Iv. 22/06, fotokopije ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije zaključenog između A. za p. r. i R. N. od 24.04.2003. godine, ugovora o kreditu br. 06-420-0201093 od 29.09.2004. godine, rešenja Opštinskog suda u Apatinu br. Dn. 711/04 od 04.10.2004. godine, pregleda preduzeća u postupku privatizacije kod A. za p., statističkog prikaza vlasništva preduzeća, te izvoda iz A. za p. r. za PPK „S.“, zahteva za izlučenje RS RJP Odeljenje Subotica br. St. 25/08 od 23.06.2008. godine, odgovora na zahtev za izlučenje PPK „S.“, uvidom u program privatizacije i procene vrednosti kapitala PPK „S.“ iz S., čitanjem potvrde RS RGZ Službe za katastar nepokretnosti Apatin od 12.09.2000. godine, dopisa RGZ Službe za katastar nepokretnosti Republičkom javnom pravobranilaštvu, Odeljenje u Subotici, br. 952-40/2007  od 22.02.2007. godine i br. 952-01-46/07-ž od 08.06.2007. godine, obrasca P-1 i E-1, pa je na osnovu tako sprovedenog dokaznog postupka utvrdio sledeće ČINjENIČNO STANjE:

    Dana ...... godine, zaključen je Ugovor o kratkoročnom kreditu, između „K. b.“a.d. N. S., inače pravnog prethodnika ovde tuženog, kao davaoca kredita i PPK „S.“ iz S., kao primaoca kredita, kojim „K. b.“ a.d. N. S. odobrava PPK „S.“ kratkoročni kredit u visini od 17.000.000,00 dinara na rok od 12 meseci odnosno do 29.09.2005.godine, za neodređene namene. Kao sredstvo obezbeđenja ovog kredita, rešenjem Opštinskog suda u Apatinu br. Dn.711/04, a na osnovu založne izjave od 30.09.2004. god., koja je overena kod Opštinskog suda u Somboru pod posl.br.Ov.4798/2004 i pomenutog ugovora o kratkoročnom kreditu od 29.09.2004. godine, dozvoljena je uknjižba založnog prava hipoteke prvog reda na nekretninama  društvene svojine  korisnika PPK „S.“ iz S.,  upisanim u ZK uložak br. ... k.o. S. i to na 409 parcela, čiji je spisak prilog  uz založnu  izjavu za dug od 17.000.000,00 dinara sa kamatom i uslovima vraćanja po ugovoru, u korist „K. b.“ a.d. iz N. S..

    Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Apatinu posl.br. Iv 22/06 od dana 03.03.2006. godine na osnovu verodostojnih isprava – menica izdatih u S. dana ............. godine obavezan je izvršni dužnik PPK „S.“ da plati izvršnom poveriocu, „K. b.“ a.d. N. S., inače pravnom prethodniku ovde tuženog, menični iznos od 20.438.261,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 15.12.2009. godine pa do isplate, kao i troškove izvršenja, u roku od tri dana, te je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi namirenja iznosa od 20.438.261,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2005. godine pa do isplate, kao i troškova izvršenja na nepokretnostima izvršnog dužnika: parc.br. 4674/1, 4674/2, 4675/1, 4675/2, 4676/1, 4676/2, 4677, 4678 4679/1, 4679/2, 4680, 2845/9, 2845/10, 2845/11, 2845/14, 2845/15, 2845/16, 2845/17, 2845/18, 2845/19, 2845/20, 2845/21, 2845/22, 2845/23, 2845/28, 2845/29, 2845/32, 2845/36, 2845/37, 2845/42, 2845/43, 2845/52, 2845/54, 2845/59, 2845/60, 2845/63, 2845/64, 2846/1, 2846/2, 2846/3, 2846/4, 2846/6, 2846/8, 2846/10, 2846/11, 2846/14, 2846/15, 2846/16, 2846/17, 2846/20, 2846/22, 2846/24, 2846/25, 2846/26, 2846/27, 2846/28, 2846/30, 2937/1, 2937/2, 2938, 2939/1, 2939/2, 2939/3, 2945, 2946, 2948, 2949, 2950/1, 2950/2, 2951/1, 2951/2, 2952, 2954/2, 2955, 2956, 2957, 2958, 2962/1, 2962/2, 2963, 2964, 2965/1, 2966, 2967, 2968, 2971, 2972, 2973/2, 2974, 2975, 2979, 2983, 2984, 2985/1, 2985/2, 2986, 2987, 2988/4, 2989/1, 2989/2, 2990/1, 2990/2, 2992, 2993/2, 2994/1, 2994/2, 3001, 3002, 3003, 3006, 3007, 3008/1, 3008/2, 3009/1, 3012/1, 3012/2, 3014, 3015, 3016, 3018/2, 3018/4, 3024, 3025/2, 3076, 3077, 3078/1, 3078/2, 3079/1, 3079/2, 3080/1, 3080/2, 3080/3, 3080/4, 3081/3, 3081/5, 3081/6, 3081/8, 3082, 3083/1, 3083/2, 3084/1, 3084/2, 3085/1, 3085/2, 3086/1, 3086/2, 3087/1, 3087/2, 3088/1, 3088/2, 3089/1, 3089/2, 3090/1, 3091/1, 3096, 3097, 3098/1, 3098/2, 3099/1, 3099/2, 3100, 3101, 3108/1, 3108/2, 3109/1, 3109/2, 3112, 3113, 3114/1, 3114/2, 3115/1, 3115/2, 3116, 3117, 3120/1, 3120/2, 3120/3, 3120/4, 3121/1, 3121/2, 3122/3, 3122/4, 3122/5, 3122/6, 3123/3, 3123/4, 3123/5, 3123/6, 3124/1, 3124/2, 3125/1, 3125/2, 3126/1, 3127/1, 3128/2, 3129, 3134, 3137/2, 3137/3, 3137/4, 3138/3, 3138/4, 3138/6, 3138/7, 3138/8, 3138/11, 3140/2, 3140/3, 3140/4, 3140/5, 3140/6, 3140/7, 3140/8, 3141, 3143/1, 3143/2, 3144/1, 3144/2, 3145, 3146/1, 3152, 3153, 3154, 3155/4, 3157/1, 3157/2, 3158, 3162, 3163, 3164, 3165, 3166, 3167, 3168, 3169, 3170, 3171, 3172/1, 3172/2, 3173/2, 3174, 3175, 3176, 3177/1, 3177/2, 3178/1, 3178/2, 3178/3, 3179/1, 3179/2, 3180, 3181/1, 3181/2, 3182, 3183/1, 3183/2, 3184/1, 3184/3, 3185, 3186 upisane u zk. ul. br. ... k.o.S., upisom rešenja o izvršenju u javne knjige, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti.

    Na dan podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, pomenute nepokretnosti koje su obuhvaćene rešenjem o izvršenju posl.br.Iv-22/06, bile su upisane u ZK uložak br... k.o.  S., kao državna svojina-svojina R. S. u 1/1 dela, sa korisnikom PPK „S.“ iz S.. Prethodno je, na osnovu Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, Rešenjem M. p., š. i v. broj 954-00-91/2000-09 od 10.11.2000. godine, a na osnovu overenih obrazaca P-1 i E-1, izvršeno razgraničenje društvene i državne svojine korisnika PPK „S.“ a.d. iz S., tako što je društvena svojina ovog korisnika otpisana u novi ZK uložak br..... k.o. S., dok je državna svojina RS otpisana u novi ZK uložak br.... k.o. S., tako da je raniji ZK uložak br... k.o. S. ugašen. Nakon sprovedenog postupka razgraničenja, ukupna površina zemljišta koje je koristio PPK „S.“ iz S. iznosio je: 1365-87-70m2, od toga državno zemljište 923-01-56m2, a društveno zemljište 442-86-14m2, a koje PPK „S.“ korist u: k.o. S. k.o. A., k.o. S.. Međutim, pravo svojine na parcelama iz ZK uloška br.... k.o. S. koje su obuhvaćene rešenjem o izvršenju posl.br.Iv-22/06, upisano je u zemljišne knjige u korist R. S. tek u toku 2007. godine, čime je postupak razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu PPK „S.“ sproveden kroz evidenciju nepokretnosti.

    Odlukom A. za p. od ........ godine, društveni kapital PPK „S.“ iz S., privatizovan je metodom javne aukcije. Dana ....... godine, metodom javne aukcije, zaključen je ugovor o prodaji društvenog kapitala između A. za p. sa sedištem u B. i R. N. iz P.e. Pomenutim ugovorom predviđeno je da A. za p. prodaje 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije PPK „S.“ iz S., a da se do 30% od ukupnog iznosa društvenog kapitala pomenutog subjekta prenosi na zaposlene bez naknade, dok se preostali iznos društvenog kapitala koji nije prodat kupcu, niti prenet na zaposlene, prenosi A. fondu. Navedeni ugovor o prodaji je A. za p. dana 17.11.2006. godine, zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca raskinula, a a. fond je na osnovu Odluke i naloga A. za p. dana 28.03.2008. godine izvršio  prodaju akcija iz svog portfelja na B.j berzi.

    Navedeno činjenično stanje sud je utvrdio ocenom svih izvedenih dokaza, kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, a na osnovu člana 7. i 8. ZPP-a.

    Naime, među parničnim strankama je bilo nesporno da je PPK „S.“, dana ...... godine, kao korisnik kredita, zaključio ugovor o kratkoročnom kreditu sa „K. b.“ a.d. N. S., kao davaocem kredita i pravnim prethodnikom tužene, u visini od 17.000.000,00 dinara na rok od 12 meseci odnosno do 29.09.2005.godine, za neodređene namene. Takođe, nesporno je bilo i to da je kao sredstvo obezbeđenja ovog kredita, za dug od 17.000.000,00 dinara, a na osnovu overene založne izjave od 30.09.2004. godine, rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Dn. 711/04 od 01.10.2004. godine, konstituisana hipoteka prvog reda u korist pravnog prethodnika tuženog, na određenim nepokretnostima – ukupno 409 parcela. Nadalje, nesporno je da je između A. za p. i R. N., dana 21.04.2003. godine, metodom javne aukcije, zaključen ugovor o prodaji 70% društvenog kapitala PPK “S.“ iz S., koji je ugovor raskinut dana 17.11.2006. godine. Na nesumnjiv način je utvrđeno da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Apatinu posl.br. Iv 22/06 od 03.03.2006. godine na osnovu verodostojnih isprava – menica izdatih u S. dana ....... godine, određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika PPK „S.“, radi namirenja iznosa od 20.438.261,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2005. godine pa do isplate, kao i troškova izvršenja na određenim nepokretnostima, upisom rešenja o izvršenju u javne knjige, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti. Konačno, među strankama je nesporno da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva, upisane u javnoj evidenciji nepokretnosti ( zemljišnim knjigama ) kao državna svojina na dan podnošenja tužbe.

    Navedene okolnosti nisu bile sporne među parničnim strankama, a iste nesumnjivo proizlaze i iz priloženih pisanih dokaza ( ugovor o kratkoročnom kreditu br. 06-420-0201093 od 29.09.2004. godine, rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu Dn. 711/04 od 01.10.2004. godine, ugovor o prodaji društvenog kapitala od ..... godine, spisi predmeta Iv 22/06 od 03.03.2006. godine, pregled preduzeća u postupku privatizacije kod A. za p., statistički prikaz vlasništva preduzeća, program privatizacije PPK „S.“ i procena vrednosti kapitala PPK „S.“ iz S. ), u čiju verodostojnost i autentičnost sud nije imao razloga da sumnja.

    Međutim, među parničnim strankama tokom postupka je bilo sporno ko je bio nosilac prava svojine na parcelama koje su predmet tužbenog zahteva, u trenutku kada je rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Dn. 711/04 od 01.10.2004. godine, konstituisana hipoteka prvog reda u korist pravnog prethodnika tuženog. Drugim rečima, bilo je sporno da li su se parcele, koje su predmet tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari i na kojima je pomenutim rešenjem konstituisana hipoteka, a naknadno određeno i izvršenje, ma i delimično nalazile u državnoj svojini, ili su pak predstavljale svojinu PPK „S.“ kao izvršnog dužnika. Ova okolnost je predstavljala prethodno pitanje za odluku o tužbenom zahtevu, kojim je traženo utvrđenje nedopustivosti izvršenja na pomenutim parcelama.

    Pri tom, tužilac u ovoj pravnoj stvari je isticao da je izvršenje na pomenutim nepokretnostima nedopustivo iz razloga što je hipoteka konstituisana, a rešenje o izvršenju određeno, na parcelama koje se delom nalaze u državnoj svojini i koje su u režim državne svojine definitivno prešle u postupku razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je koristio PPK „S.“. Prema navodima tužioca, razgraničenje poljoprivrednog zemljišta PPK „S.“ na društveno i državno je  izvršeno tokom 2000. godine i sprovedeno je kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti, ali ne i u zemljišnim knjigama u kojima je ostao raniji upis „sveobuhvatne“ društvene svojine, gde je razgraničenje izvršeno tek 2007. godine. Sledom toga, tužilac je isticao da je u trenutku zaključenja ugovora o prodaji društvenog kapitala od 21.04.2003. godine, kao i ugovora o kratkoročnom kreditu br. 06-420-0201093 od........4. godine, već bilo izvršeno razgraničenje poljoprivrednog zemljišta, a da je sprovođenje tog razgraničenja u zemljišnim knjigama, irelevantno za ocenu trenutka sticanja prava svojine. Sledom toga, hipoteka je konstituisana, a izvršenje određeno, delom i na nepokretnostima koje su nakon postupka razgraničenja društvene i državne svojine, a pre konstituisanja založnog prava, prešle u svojinu tužioca. Sa druge strane, tuženi je isticao da je u trenutku konstituisanja založnog prava na pomenutim parcelama, PPK „S.“ već bio privatizovan, a da predmetne parcele, u tom trenutku, nisu bile svojina R. S., što proizlazi i iz sadržine rešenja Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Dn. 711/04 od 01.10.2004. godine, u kojem se navodi da se dozvoljava uknjižba založnog prava na parcelama u društvenoj svojini, korisnika PPK „S.“. Takođe, tokom postupka, tuženi je isticao da tužilac nije pružio dokaze da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva, bile u državnoj svojini u trenutku zasnivanja založnog prava, te da su dokazi koji su u tom smislu priloženi od strane tužioca, uopšteni i nekonkretizovani, jer se iz njih ne može utvrditi da li su parcele koje su predmet ovog spora, bile u režimu društvene ili pak, državne svojine, u vreme njihovog opterećenja hipotekom.

    Prilikom utvrđivanja ove odlučne činjenice, sud je zaključio da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva, nausprot navodima tuženog, postale državna svojina tokom 2000. godine, kada je izvršeno razgraničenje drušvene od državne svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je koristio PPK „S.“ iz S.. Dakle, pomenuto razgraničenje izvršeno je pre privatizacije PPK „S.“ ( 2003. godine ), a samim tim i pre zaključenja ugovora o kreditu i zasnivanja založnog prava ( 2004. godine. Ovom zaključku suda, u prilog ide najpre pismeno naslovljeno kao „rekapitulacija površina“, sačinjeno od strane PPK „S.“ tokom 2000. godine, na osnovu obrazaca P-1 i E-1. Naime, iz sadržine ovog pismena vidljivo je da isto razlikuje državnu od društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu ovog kombinata, u površinama detaljno utvrđenim činjeničnim stanjem ove presude, što sve proizlazi i iz potvrde RGZ Službe za katastar nepokretnosti Apatin broj 952-01-4-3040/97 od 12.09.2000. godine. Ovom potvrdom je konstatovano su pomenuti podaci provereni u katastarskom operatu i da odgovaraju stvarnom, odnosno faktičkom stanju u kat. operatu Službe za katastar nepokretnosti Apatin. Nadalje, iz dopisa RGZ Službe za katastar nepokretnosti broj 952-40/2007 od 22.02.2007. godine, dostavljenog RJP Odeljenje u S., vidljivo je da je po nalogu M. p., š. i v. broj 954-00-91/2000-09 od 10.11.2000. godine, izvršen upis državne svojine na poljoprivrednom zemljištu, koje koristi PPK „S.“, a prema overenim obrascima P-1 i E1. Sud je prihvatio pomenuta pismena, s obzirom da se radi o javnim ispravama, te stoga što nije imao razloga da sumnja u njihovu autentičnost. Na osnovu njih je, dakle, utvrdio da je razgraničenje državne i društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u posedu PPK „S.“, izvršeno 10.11.2000. godine. 

    Da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva, u trenutku zasnivanja založnog prava, bile u svojini Republike Srbije, a ne u svojini PPK „S.“, sud je zaključio na osnovu sledećih okolnosti. Najpre, kao što je rečeno, tokom 2000. godine izvršeno je razgraničenje društvene od državne svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je koristio PPK „S.“, odnosno izvršeno je pretvaranje društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Takođe, nesporno je da su predmetne parcele na dan zasnivanja založnog prava ( 2004. godine ), bile upisane u zemljišnim knjigama kao društvena svojina sa pravom korišćenja PPK“S.“, a da su na dan podnošenja tužbe ( 2007. godine ), te parcele bile upisane kao državna svojina. Međutim, iz sadržine dopisa stečajnog upravnika PPK „S.“ od 18.07.2008. godine, donetog po zahtevu R. j. p. za izlučenje iz stečajne mase parcela upisanih u zknj.ul.br. ....KO S., vidljivo je da pomenute parcele ( koje su predmet tužbenog zahteva ), nisu obuhvaćene popisom imovine stečajnog dužnika i nisu uvrštene u stečajnu masu. U tom smislu, sud je prihvatio navode tužioca prema kojima navedeno razgraničenje društvene i državne svojine, nije bilo sprovedeno u zemljišnim knjigama sve do 2007. godine, već zamo u Službi za katstar nepokretnosti, sledom čega je došlo do mogućnosti da se pod hipoteku, na osnovu založne izjave, stave i parcele koje su državna svojina, ali koje kao takve nisu bile označene u zemljišnim knjigama. Tome u prilog ide i dopis RGZ Službe za katastar nepokretnosti Apatin broj 952-01-46/07-ž od 08.06.2007. godine, upućen R. j. p., u kojem se navodi da na zemljištu PPK „S.“ sproveden postupak razgraničenja zemljišta na državno i društveno kod Službe za katstar nepokretnosti, ali da isti postupak nije sproveden u Opštinskom sudu u Apatinu. Sa druge strane, sud nije prihvatio navode tuženog prema kojima je od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu okolnost da pomenuto razgraničenje nije bilo sprovedeno kroz zemljišne knjige u trenutku privatizacije PPK „S., odnosno zaključenja ugovora o kreditu i konstituisanju založnog prava. Ovo stoga, što pretvaranje društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, ne predstavlja derivativan način sticanja prava svojine, u kojem se pravo svojine stiče na osnovu pravnog posla sa vlasnikom, a trenutkom upisom tog prava u evidenciju nepokretnosti, već se radi  o sticanju prava svojine odlukom državnog organa, shodno odredbi stava 2. člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Takođe, sud nije prihvatio navode tuženog ni u delu u kojem se ističe da je bilo neophodno utvrditi na osnovu kojih isprava je izvršeno razgraničenje poljoprivrednog zemljišta u PPK „S.“ na državnu i društvenu svojinu, niti bi neutvrđenost ove činjenice mogla da tereti tužioca. Naime, postupak razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu, pokreće se i teče po odredbama samog Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, pri čemu u društveni kapital pravnog lica ulazi samo poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla. Nedokazanost osnova sticanja ovog zemljišta od strane pravnog lica do 31.12.1997. godine, za posledicu je imalo gubitak prava na isticanje svojinskih pretenzija od strane pravog lica, shodno zakonskim odredbama. Imajući u vidu pomenute okolnosti, mišljenje je ovog veća da je dokazivanje načina, odnosno osnova na koji je PPK „S.“ sticalo pomenuto poljoprivredno zemljište, ni u kom slučaju ne tereti tužioca, koji je u evidenciji nepokretnosti već upisan kao vlasnik na spornim nepokretnostima.

    U tom smislu, sud je prihvatio celokupnu pisanu dokumentaciju, priloženu spisima predmeta, budući da nije imao razloga da sumnja u njenu verodostojnost. S tim u vezi, sud je cenio i rešenje Opštinskog suda u Apatinu Dn.711/04, u kojem se navodi da se dozvoljava uknjižba založnog prava na parcelama u društvenoj svojini, korisnika PPK „S.“. Pri tom, sud je imao u vidu da je pomenuto rešenje doneto na osnovu neažurnih podataka, proisteklih iz neusklađenosti podataka u zemljišnim knjigama sa postupkom razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu pomenutog pravnog lica, pa je navedeno rešenje prihvaćeno utoliko što je isto doneto u zakonom predviđenom postupku, od strane nadležnog organa, ali na osnovu podataka koji nisu pratili postupak pretvaranja društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. Sledom toga, isti zaključak, uz istu rezervu, vredi i u pogledu ocene dokazne snage rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Apatinu posl.br. Iv 22/06 od dana 03.03.2006. godine, u kojem se navodi da se izvršenje određuje na nepokretnostima izvršnog dužnika. Ovo rešenje je sud takođe cenio i prihvatio, izuzev u delu u kojem se navodi da su pobrojane nepokretnosti svojina izvršnog dužnika, jer je i sâmo rešenje doneto na osnovu podataka neusklađenih sa postupkom razgraničenja. Ostale pisane dokaze, sud je u celosti prihvatio.

    Odredbom člana 1. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, propisano je da je u državnoj svojini, ono poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta ( stav 1. ), a da je društveni je kapital tog preduzeća ono poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini, koje je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla, kao sredstvo za proizvodnju ( stav 2. ). Članom 3. pomenutog zakona propisano je da će ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i preduzeća koja koriste poljoprivredno zemljište iz člana 1. ovog zakona, izvršiti popis tog zemljišta i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti najkasnije do 31. decembra 1997. godine ( stav 1. ) i da je preduzeće dužno da vodi evidenciju o poljoprivrednom zemljištu koje koristi  ( stav 2. ). Članom 6. stavom 1. pomenutog zakona je propisano da preduzeće ne može otuđiti ili zameniti poljoprivredno zemljište pre izvršenog popisa zemljišta u državnoj svojini, dok je stavom 2. propisano da preduzeće ne može vršiti pretvaranje društvenog kapitala u druge oblike svojine pre nego što izvrši popis zemljišta u državnoj svojini i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti. Odredbom tačke 1. Upustva o načinu i postupanju utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini ( „Službeni glasnik RS“ broj 21/94 ), preduzeća, zemljoradničke zadruge i druga pravna lica koja koriste poljoprivredno zemljište u državnoj ili društvenoj svojini, vrše popis tog zemljišta, pribavljaju dokaze o sticanju prava korišćenja, odnosno pravnom osnovu po kome to zemljište koriste, vrše prijavu promene u pogledu prava na nepokretnostima Republičkom geodetskom zavodu – organizacionoj jedinici u opštini u kojoj se nalazi nepokretnost. Odredbom člana 20. stava 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, dok je stavom 2. propisano da se pravo svojine stiče i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Odredbom člana 64. stava 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, važećom u vreme konstitusanja hipoteke u ovoj pravnoj stvari, a koja se primenjuje na osnovu prelaznih i završnih odredaba Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ broj  115/2005 ), propisano je da se na osnovu pravnog posla ili sudske odluke, hipoteka stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, dok je stavom 2. propisano da se na osnovu zakona, hipoteka stiče u trenutku kada su ispunjeni uslovi određeni zakonom. Odredbom člana 23. stava 1. Zakona o izvršnom postupku ( „Službeni glasnik RS“ broj 125/2004 ), važećeg u vreme donošenja rešenja o izvršenju i podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, propisano je da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim.

    Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i utvrđeno činjenično stanje, mišljenje je ovog suda da je tužbeni zahtev tužioca, osnovan. Naime, tokom postupka je nesumnjivo utvrđeno da je razgraničenje državne i društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je koristio PPK „S.“, izvršeno tokom 2000. godine, da je PPK „S.“, dana ....... godine, kao korisnik kredita, zaključio ugovor o kratkoročnom kreditu sa „K. b.“a.d. N. S., kao davaocem kredita i pravnim prethodnikom tužene, u visini od 17.000.000,00 dinara na rok od 12 meseci, odnosno do 29.09.2005.godine, za neodređene namene, da je kao sredstvo obezbeđenja ovog kredita, za dug od 17.000.000,00 dinara, a na osnovu overene založne izjave od 30.09.2004. godine, rešenjem Opštinskog suda u Apatinu poslovni broj Dn. 711/04 od 01.10.2004. godine, konstituisana hipoteka prvog reda u korist pravnog prethodnika tuženog, na određenim nepokretnostima – ukupno 409 parcela. Takođe, utvrđeno je da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Apatinu posl.br. Iv 22/06 od 03.03.2006. godine, određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika PPK „S.“, radi namirenja iznosa od 20.438.261,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2005. godine pa do isplate, kao i troškova izvršenja, na nepokretnostima izvršnog dužnika upisom rešenja o izvršenju u javne knjige, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti. Tokom postupka je na nesumnjiv način utvrđeno da je razgraničenje društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu u posedu korisnika kredita, izvršeno pre njegove privatizacije, odnosno zaključenja ugovora o kreditu i konstituisanja založnog prava, a da je sprovođenje tog razgraničenja u zemljišnim knjigama, izvršeno tek 2007. godine, odnosno nakon konstituisanja založnog prava. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da je pretvaranje društvenog kapitala u druge oblike svojine u PPK „S.“, izvršeno suprotno imperativnoj odredbi stava 2. člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, odnosno pre popisa zemljišta u državnoj svojini i odgovarajućih promena u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti, što je za posledicu imalo konstitisanje založnog prava na nepokretnostima koje u zemljišnim knjigama još uvek nisu bile uknjižene kao svojina R. S.e. Kao što je već navedeno, mišljenje je ovog suda da sticanje prava svojine u postupku razgraničenja društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu, predstavlja sticanje prava svojine odlukom državnog organa, sledom čega trenutak intabulacije pravnih posledica razgraničenja, nije od značaja za ocenu vremena sticanja prava svojine. Takođe, eventualna neraspravljenost, odnosno nedokazanost osnova sticanja određenih nepokretnosti u postupku razgraničenja, tereti pravno lice, shodno citiranim odredbama Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, odnosno Uputstva o načinu i postupanju utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini, jer je dužnost pravnog lica da izvrši popis zemišta koje koristi i pruži dokaze na okolnost da je te nepokretnosti steklo pravnim poslom. Samim tim, mišljenje je ovog suda da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva bile u svojini tužioca u trenutku zasnivanja založnog prava i naknadno određenog izvršenja, tim pre što državna svojina nije mogla biti predmet privatizacije, već samo kapital PPK“S.“. Zbog toga je pomenuti ugovor o kreditu, u pogledu sredstava obezbeđenja ( hipoteka ), ništav u delu u kojem su obuhvaćene parcele koje su predmet tužbenog zahteva. Drugim rečima, ovo veće je za potrebe odlučivanja o tužbenom zahtevu u ovoj pravnoj stvari, na nivou prethodnog pitanja, utvrdilo da su ništave odredbe ugovora o kreditu koje se odnose na opterećenje nepokretnosti u državnoj svojini, što za dalju posledicu ima nedopustivost izvršenja na njima, s obzirom na to da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti.

    Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je prvostepeni sud propustio da izričito utvrdi kada je izvršeno razgraničenje društvene i državne svojine na poljoprivrednom zemljištu u posedu PPK „S.“, zbog čega je ovo veće otvorilo raspravu i utvrdilo da je to razgraničenje izvršeno tokom 2000. godine, odnosno pre konstituisanja založnog prava na opisanim nepokretnostima, o čemu je već bilo reči u razlozima ove presude, pa se radi izbegavanja ponavljanja upućuje na odgovarajuće navode ove odluke. Nadalje, bez osnova se ističe da ožalbena presuda ne sadrži odluku o usvajanju ili odbijanju zahteva iz tužbe, jer je izrekom presude upravo utvrđeno ono što je traženo tužbenim zahtevom, a to je utvrđenje nedopustivosti izvršenja na pobrojanim parcelama, shodno stavu 3. člana 342. ZPP-a. Takođe, pravilno je sud odbio dokazni predlog tuženog za identifikaciju katastarskih parcela, jer je na osnovu izvedenih dokaza na nesumnjin način utvrđeno da su parcele koje su predmet tužbenog zahteva, jednim delom bile i u svojini R. S. u trenutku zasnivanja založnog prava na njima. Osim toga, kako je već rečeno, teret dokazivanja načina na koji je poljoprivredno zemljište preduzeća koje je u postupku razgraničenja, stečeno, tereti samo preduzeće, koje je o tome, shodno tački 1. pomenutog Upustva, dužno da izvrši popis tog zemljišta, da pribavi dokaze o sticanju prava korišćenja, odnosno pravnom osnovu po kome to zemljište koriste, kao i da pre pretvaranja društvenog kapitala u druge oblike svojine, izvrši popis zemljišta u državnoj svojini i odgovarajuće promene u zemljišnim, odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti. Ovo stoga što se nakon isteka zakonom propisanih rokova, zemljište u pogledu kojeg tako što nije dokazano, imalo smatrati državnom svojinom, pa su samim tim neosnovani žalbeni navodi prema kojima tužilac nije pružio dokaze na okolnosti osnova upisa državne svojine na predmetnim parcelama. Drugim rečima, pozitivnopravnim propisima, koji regulišu postupak pretvaranja društvene u državnu svojinu na poljoprivrednom zemljištu, predviđeno je načelo kauzalnosti upisa samo u pogledu zemljišta koje je pravno lice, odnosno preduzeće steklo pravnim poslom i koje se kao takvo ima upisati kao društveni kapital preduzeća, dok se preostalo zemljište, za koje se takvi dokazi ne pruže u odgovarajućem roku, po osnovu zakonske pretpostavke, ima smatrati državnom svojinom. Sledom toga, iako se iz citiranih potvrda RGZ Službe za katastar nepokretnosti Apatin, ne vidi neposredno koje su tačno parcele u dršavnoj, a koje u društvenoj svojini, tako što proizlazi iz ostalih izvedenih dokaza, o čemu je već bilo reči, tim pre što tuženi nije pružio razloge o suprotnom. Nisu osnovani ni žalbeni navodi koji se odnose na ocenu izvedenih dokaza, o kojima je ovo veće već dalo razloge, pa se radi izbegavanja ponavljanja upućuje na odgovarajuće navode ove odluke. Konačno, žalbom se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Pravilno je sud konsultovao i primenio odredbe Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, odnosno Uputstva o načinu i postupanju utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u državnoj i društvenoj svojini. Sa druge strane, neosnovano se žalbom ističe da je sud bio dužan primeniti odredbu tada važećeg člana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, shodno kojoj založni poverilac ima pravo namiriti svoje potraživanje iz vrednosti dobijene prodajom zalogom opterećene stvari, uprkos promeni njenog vlasnika. Ovo stoga, što se u konkretnom slučaju ne radi o otuđenju hipotekovane stvari i o naknadnom sticanju prava svojine u korist R. S., već o prethodnom, nepunovažnom hipotekovanju nepkretnosti u državnoj svojini, nakon izvršenog razgraničenja, zbog čega je i izvršenje nedopustivo u meri u kojoj su rešenjem Opštinskog suda u Apatinu posl.br. Iv 22/06 od 03.03.2006. godine, obuhvaćene nepokretnosti u državnoj svojini.

    Sud je našao da su nužne i opravdane troškove tužilje u ovom postupku predstavljali sledeći troškovi: troškovi zastupanja - za sastav tužbe i dva obrazložena podneska iznos od po 9.000,00 dinara, zastupanje na četiri održana ročišta iznos od po 10.500,00 dinara, na dva odložena ročišta iznos od po 6.000,00 dinara, odnosno sve ukupno 81.000,00 dinara. Pobrojani troškovi bili su potrebni za vođenje parnice u smislu člana 150. ZPP, odmereni su u skladu sa važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a na osnovu člana 149., 158. i 161. stava 1. i 2. ZPP-a. Pored toga, sud je obavezao tuženog da tužiocu isplati i zakonsku zateznu kamatu na pomenuti iznos troškova, počev od dana donošenja presude ( 19.04.2012. godine ), iz razloga što je tako traženo tužbenim zahtevom, te iz razloga što se visina ukupnih parničnih troškova, koje stranka prethodno snosi, utvrđuje u vreme presuđenja, radi očuvanja realne vrednosti dosuđenih troškova postupka.

    Sud je odbio zahtev tuženog kojim je traženo da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove žalbenog postupka, s obzirom na to da u končanom ishodu nije uspeo sa žalbom, a na osnovu člana 161. u vezi sa članom 149. ZPP.

    Zbog svega iznetog, sud je primenom člana 369. ZPP-a u vezi sa članom 370. ZPP-a ( „Službeni glasnik RS“ broj 124/2005 i 111/2009 ) u vezi sa članom 506. ZPP-a ( „Službeni glasnik RS „ broj 72/2011 ) odlučio kao u izreci presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Milica Bogdan Ličen